U prethodnom delu smo govorili o zagađenju u zatvorenom prostoru i činjenici da, suprotno popularnom mišljenju, unutrašnji prostor može biti čak i zagađeniji od spoljašnjeg. To je potvrdila, na primer, studija koju je proveo Kraljevski koledž za pedijatriju i zdravlje dece i Kraljevski lekarski koledž, koja je pokazala da unutrašnji vazduh može biti 5 do 13 puta više zagađen od spoljašnjeg vazduha.

Postoji li zapravo veza između vazduha koji udišemo kod kuće ili na poslu i vazduha koji ulazi u naša pluća dok hodamo ulicom? Prema nedavnom istraživanju koje je sproveo Institut za atmosfersku fiziku Kineske akademije nauka, čini se da ima. Celi mesec pratili su koncentraciju PM2.5 u vazduhu unutar kancelarije i u neposrednoj blizini napolju. Tokom analize prozori su nekoliko puta otvarani i zatvarani da bi se bolje razumeo mehanizam izmene unutrašnjeg/spoljašnjeg vazduha. Rezultat? Većina čestica aerosola pronađenih u zatvorenom prostoru došla je spolja.

Stoga ova studija razbija mit da je povremeno otvaranje prozora korisno, bez obzira na vrstu prostorije i spoljašnje uslove vazduha. Ako bi kvalitet bio loš, to bi samo pojačalo izloženost ljudi PM2.5 i drugim opasnim česticama, za koje se zna da imaju puno veću koncentraciju na otvorenom.

Prirodna ventilacija naspram kontrolisane mehaničke ventilacije

Kao što smo već videli, kontrolisana mehanička ventilacija je sistemska tehnologija koja garantuje pročišćavanje vazduha u zatvorenim prostorima dok vraća toplotnu energiju sadržanu u njima. Rešenje koje ima ogromne prednosti i nema veze sa prirodnom ventilacijom koja se postiže otvaranjem prozora.

Druga opcija, na primer, ne dozvoljava filtriranje ulaznog vazduha, može dovesti do osećaja nelagode zbog značajne temperaturne razlike između unutrašnjeg i spoljašnjeg okruženja, a takođe je potpuno neefikasna u smislu energije.

Sa druge strane, jedinice za kontrolisanu mehaničku ventilaciju štite ljude od izlaganja česticama opasnim po njihovo zdravlje, putem posebnih sistema dezinfekcije i smanjuju rasipanje energije vraćanjem toplote iz vazduha.

Dakle, pogledajmo dve komponente koje najbolje predstavljaju mehaničku ventilaciju i čine je zaista naprednim rešenjem: sisteme sanacije i jedinicu za povrat toplote.

Kontrolisani sistemi mehaničke ventilacije i sanacije

Glavni i najčešći sistem dezinfekcije je elektrostatički filter. U svim kontrolisanim mehaničkim ventilacionim jedinicama kompanije „Clivet“, ova vrsta filtera može uhvatiti čestice od 0,01 μm do 100 μm i garantuje EPM1 filtraciju od 90% u skladu sa standardima ISO EN 16890. Dakle, kako ti filteri funkcionišu? Najpre se čestice pozitivno naelektrišu pomoću elektroda koje generišu potencijalnu razliku od 10.000 V u protoku vazduha, a zatim se hvataju u sabirnu jedinicu koja se lako može prati. Tehnologija elektronskog pročišćavanja (ifD), koja omogućava naprednu filtraciju za još veću efikasnost uklanjanja zagađivača, bakterija i alergena, takođe je od nedavno dostupna na tržištu. 

Elektrostatički filteri mogu se konfigurisati kao opcija na „ELFOFresh EVO“, „ELFOFresh2“, „ELFOFresh Large“, „ZEPHIR3“ (dostupna kao standard sa ifD tehnologijom), AQX i CLA jedinicama.

Drugi sistemi dezinfekcije u kontrolisanim mehaničkim ventilacionim jedinicama uključuju UV-C germicidne lampe, koje pročišćavaju vazduh eliminišući bakterije, buđ i viruse pomoću ultraljubičastog zračenja. Pored toga, postoji i tehnologija inspirisana katalitičkom oksidacijom, koja oponaša prirodni postupak fotokatalize. Tačnije, ovi uređaji kombinuju UV lampu sa strukturom katalizatora od legure metala sa saćastom matricom od titanijum dioksida. Kombinacija ova dva elementa, hidroksilnih radikala i vodonik-peroksida, podstiče razgradnju različitih patogena.

Jedinica za povrat toplote: aktivna ili pasivna?

Iako je istina da kontrolisana mehanička ventilacija pruža neosporne prednosti u smislu poboljšane kvaliteta vazduha koja pozitivno utiče na zdravlje ljudi, ova tehnologija je takođe izuzetno efikasna u smislu uštede energije. Zahvaljujući komponenti unutar jedinice koja se naziva jedinica za povrat toplote (ili izmenjivač toplote), toplotna energija idzuvnog vazduha koji se uvlači i izbacuje se ne gubi, već doprinosi pružanju čistog, filtriranog vazduha iz spoljašnjeg okruženja na odgovarajućoj temperaturi.

Ova vrsta povrata toplote naziva se pasivnom ili statičkom i malo je verovatno da će zagarantovati grejanje i hlađenje vazduha tokom sezone, kada nije previše vruće ni previše hladno. Sa druge strane, aktivni ili termodinamični povrat je kada se tradicionalni pasivni izmenjivač toplote kombinuje sa kolom rashladnog sredstva toplotne pumpe, koji se pokreće po potrebi, čime se garantuje drugi povrat (tj. granje ili hlađenje vazduha) i čini sistem još efikasnijim.

Pogledajmo primer. „ELFOFresh EVO VMC“ jedinica kompanije „Clivet“ koristi ovu tehnologiju za uvođenje vazduha koji je topliji od temperature okolnog vazduha za granje i hladnijeg vazduha za hlađenje, čime se ispunjava do 85% potrebe zgrade za toplotom i čime se tokom sezone postiže čak i 100%.

Otkrijte „ELFOFresh EVO“